Zakonom o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama (“Sl. glasnik RS”, br. 119/12 i 68/15 – u daljem tekstu: Zakon) uređeni su rokovi izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama između javnog sektora i privrednih subjekata, odnosno između privrednih subjekata, u cilju sprečavanja neizmirenja novčanih obaveza u roku.
Članom 3. stav 1. Zakona propisano je da se ugovorom između privrednih subjekata ne može predvideti rok za izmirenje novčanih obaveza duži od 60 dana.
Članom 3. stav 6. Zakona propisano je da se, izuzetno od stava. 1. ovog člana, ugovorom između privrednih subjekata može predvideti duži rok od 60 dana, uz obavezu da dužnik – primalac isporučenih dobara, odnosno pruženih usluga, obezbedi plaćanje u ugovorenom roku predajom poveriocu bankarske garancije koja sadrži klauzule: “neopoziva”, “bezuslovna”, “naplativa na prvi poziv bez prigovora” ili avalirane menice od strane banke kao oblik obezbeđenja za naplatu duga.
Shodno navedenom, ukoliko se u slučaju iz postavljenog pitanja radi o ugovoru s privrednim subjektom, i ukoliko želite da zaključite ugovor kojim se predviđa rok za izmirenje novčanih obaveza koji je duži od Zakonom utvrđenih rokova, dužnik – primalac isporučenih dobara, odnosno pruženih usluga, dužan je da pruži i sredstvo obezbeđenja plaćanja u dogovorenom roku, s tim što iznos bankarske garancije, odnosno menice avalirane od banke mora biti najmanje jednak iznosu konkretne novčane obaveze, odnosno fakturisane vrednosti isporučenog dobra ili pružene usluge.