Prvi dan Božića za katolike i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica

  • Zakon o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji (”Sl. glasnik RS”, br. 43/01, 101/07 i 92/11)
  • Pravilnik o kalendaru obrazovno-vaspitnog rada osnovne škole za školsku 2022/2023 godinu (“Sl. glasnik RS – Prosvetni glasnik”, br. 5/22)  
  • Pravilnik o kalendaru obrazovno-vaspitnog rada srednjih škola za školsku 2022/2023 godinu (“Sl. glasnik RS – Prosvetni glasnik”, br. 5/22)  
  • Pravilnik o školskom kalendaru za osnovne škole sa sedištem na teritoriji AP Vojvodine za školsku 2022/2023 godinu (“Službeni list APV” br. 24/22)
  • Pravilnik o školskom kalendaru za srednje škole sa sedištem na teritoriji AP Vojvodine za školsku 2022/2023 godinu (“Službeni list APV” br. 24/22) 

Oznake događaja

Verski praznik

Ukratko o prazniku:

Božić je jedan od najradosnijih praznika u hrišćanskoj tradiciji i on simbolizuje rođenje Isusa Hrista. Božićno slavlje kod Rimokatolika traje nekoliko dana, od 25. decembra pa sve do praznika Sveta tri kralja 6. januara.

Stari Rimljani su prvi počeli da slave praznik Hristovog rođenja u 4. veku (336.godine).

Zbog različitih tradicija, Badnje veče se kod različitih naroda različito zove. Kod germanskih i anglikanskih jezika Božićno veče ili Sveto veče, a kod nas najrasprostranjeniji naziv je Badnje veče ili Badnjak, jer se to veče do ognjišta donosio veliki panj zvan badnjak. U davna vremena nije postojala jelka koja bi se okitila, već bi muški članovi porodice osekli mladi hrast u šumi, a ženski članovi ih kod kuće čekali, premazivale tamjanom i obmotavale u platno. Prema verovanju taj hrast je trebao da poput nekih merdevina pomogne malom Hristu da siđe na zemlju. Tokom te noći panj bi se bacao u vatru i grejao kuću do jutra.

Danas su stvari drugačije. Svetski trend kićenja jelke polako je poprimio skoro ceo svet. Kupuje se zimzeleno drvo, bor ili najčešće jelka, ukrašava se najrazličitijim ukrasima, kupuju se i pakuju pokloni za ukućane.

Božićno drvo potiče još iz paganske tradicije ukrašavanja i poštovanja zimzelenog drveća. U novije doba, smatra se da su tu tradiciju obnovili Nemci u 18. veku, a onda je tradicija počela da se širi dalje po svetu. Božićna jelka se ukrašava svećama, ukrasima, kuglicama i slatkišima, a na vrh se postavlja zvezda repatica ili anđeo. Na početku se drvo ukrašavalo prirodnim ukrasima, najčešće voćem ili ručno pravljenim ukrasima, a u jednom periodu i srebrnim nitima i drugim ukrasima koji su bili merilo prestiža. Iz ekoloških razloga, danas su česti apeli za veštačkim jelkama, koje često možete kupiti u potpunosti okićene.

Osim jelke, drugi tradicionalni ukrasi za Katolički Božić su božićne zvezde, imele i božikovine. Takođe je čest običaj poljupca ispod imele. Od njih se prave venčići koji se takođe ukrašavaju.

U mnogim zemljama se ukrašavaju i dvorišta različitim svetlećim figurama, a često i natpisima sa dobrim željama, a najčešće na trgovima i javnim mestima. Posebni značaj ima ukrašavanje poklona na najmaštovitije načine u ukrasne papire sa raznobojnim trakama i mašnama. Ti pokloni se ostavljaju ispod jelke sa imenom onoga kome je namenjen. Često se ispod stavljaju i jaslice i božićna pšenica posađena na praznik Svete Lucije.

Leave a Comment